nasleđivanje
34
4. strana
Postovani
Odrzana je ostavinska rasprava iza mog pokojnog oca.Od nas petoro pozvanih (cetvoro dece i supruga preminulog),jedno se nije pojavilo.Moj otac iz prvog braka ima dva sina,a mladji se nije pojavio iako je znao za rociste,sudija je insistirao da se pred njim pozove da bi znao da li samo kasni ili ne dolazi uopste,sto je i ucinjeno.Polubrat je bio "sprecen"da dodje,sto je sudija i ubelezio kao neopravdano odsutan.Mi smo se izjasnili sto se tice nasledstva i potpisali se.Sobzirom da sestra i ja imamo ugovore o dozivotnom izdrzavanju sa pok. ocem i sa majkom,stariji polubrat je imao primedbu i upucen je na parnicu.
Ono sto meni nije jasno je sledece.Sudija zakazuje sledece rociste za polubrata koji se nije pojavio, za pocetak sledece godine sa obrazlozenjem da i on mora da se izjasni da li se slaze sa svojim bratom i da li trazi jos nesto.Da li je takva praksa ili je sudija mogao da sve okonca i na ovom rocistu?Nama je receno da ne moramo da dolazimo na to rociste jer smo mi svoje zavrsili.Kako cu ja znati sta je polubrat izjavio,jer me vec sa starijim ceka parnica?I da li se ta parnica pokrece tek kada i mladji polubrat da izjavu ili moze i sad?Valjda postoji neki rok za podizanje iste?Da budem iskrena nista mi nije jasno,i svasta mi pada na pamet,pogotovu jer su obojica iskljuceni iz nasledstva zbog ugovora koje imamo sestra i ja,a pri tom supruga jednog od njih radi u istom sudu.Ja ovo kapiram kao njihovo prolongiranje stvari,ali mi nije jasan sudija.
— anonimno

Poštovana,

U postupku ostavinske rasprave, sud poziva i uzima izjave od svih lica koja se pozivaju na zakonsko nasleđivanje, pa nije neobično što je za Vašeg polubrata zakazano posebno ročište. Vaše prisustvo na sledećem ročištu nije neophodno, s obzirom da ste već dali izjavu ali možete prisustvovati ako to želite.

Parnica će biti pokrenuta kada Vaš polubrat podnese tužbu, sam ili zajedno sa bratom. O podnetoj tužbi kao i o zakazanom pripremnom ročištu bićete blagovremeno obavešteni od strane suda putem pismenog poziva.

Postovani,suprug mi je preminuo,djece nemamo,imamo imovinu u Srbiji i Crnoj Gori koja se vodi na njega.sa njegove strane ima samo sestru.koja su prava moja i njena?
— anonimno

Poštovana,

Ako nema testamenta, primeniće se zakonsko nasleđivanje gde sestra Vašeg supruga i Vi nasleđujete po polovinu zaostavštine.

posle smrti oca odrekla sam se svog dela nasledstva u korist maćehe. Sada je srušena kuća koja je bila predmet nasledstva i na tom delu je sazidana zgrada, u kojoj je moja maćeha vlasnik 4 stana. ona bi da mi prepiše 2. a i sto tako bi, da posle njene smrti ja budem njen naslednik. Kako da to izvedemo i da budemo sigurno da to neko ne obori.napominjem, ona nema dece, samo braću i njihovu decu.
— anonimno

Poštovana,

Vi ne spadate u krug zakonskih naslednika što znači da po zakonskom redu nasleđivanja ne nasleđujete Vašu maćehu. Da biste nasledili maćehu, ona mora da sačini punovažan testament u kome će Vas označiti kao naslednika. Međutim, u tom slučaju, njena braća se mogu pozivati na nasleđe i zahtevati nužni nasledni deo.

Jedno od rešenja je da zaključite sa maćehom ugovor o doživotnom izdržavanju, gde bi nakon njene smrti na Vas prešla imovina koja je predmet tog ugovora (stanovi). Imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu pa se ne nasleđuje.

Vaša maćeha može za života raspolagati svojom imovinom i ugovorom o poklonu na Vas preneti svojinu na pomenutim stanovima. U tom slučaju bi imovina koja je predmet ugovora o poklonu mogla da uđe u zaostavštinu samo pod jednim uslovom - da je od momenta sklapanja ugovora do momenta smrti vaše maćehe prošlo manje od godinu dana.

Moguća je i kombinacija ovih ponuđenih rešenja pa da recimo svojina na nekim stanovima bude preneta ugovorom o poklonu dok bi ostali stanovi bili predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Ugovorom o poklonu sam sinovima iz bracne zajednice poklonio zajedno sa suprugom celokupnu zajednicku imovinu na po 1/2 jer smo sve stekli zajedno u toku trajanja braka oko 35 godina. Nedavno je supruga saznala da sam imao vanbracnu vezu iz koje je rodjeno dete te smo se razveli, ali smo ostali da zivimo sa decom koja o tome nista ne znaju u zajednickoj kuci ali nameravamo da ponovo sklopimo brak. S obzirom da je ugovor o poklonu sacinjen pre rodjenja deteta iz vanbracne veze da li postoji mogucnost da u buducnosti trazi ponistaj ovog ugovora, nuzni deo i sl., da li da sa suprugom izvrsimo deobu imovine jer je njen udeo znatno veci s obzirom da je cela njena porodica ucestvovala u izgradnji, otplacivali kredit, kupili sve stvari itd. Takodje su deca na celokupnu imovinu stavili hipoteku radi obezbedjenja kredita na 20 godina radi kupovine nove nekretnine! Molim za savet!
— anonimno

Poštovani,

Deobu zajedničke imovine možete izvršiti kako za vreme trajanja braka tako i posle razvoda. To u vašem slučaju nije toliko važno, pogotovu ako se u obzir uzme da ste celokupnom imovinom već raspolagali u korist sinova rođenih u braku.

Prema pravilima zakonskog nasleđivanja, Vas nasleđuju na jednake delove sva Vaša deca (bračna i vanbračna) i supruga ukoliko Vas nadživi, a Vašu (bivšu/buduću) suprugu sva njena deca i Vi ukoliko budete suprug i nadživite je.

Vaše dete rođeno u vanbračnoj zajednici nasleđuje Vas. Ono što se nasleđuje je zaostavština, a nju čini imovina koju imate u trenutku smrti. Međutim, kako ste učinili poklon sinovima iz braka koji su zakonski naslednici, onda se i vrednost tih poklona uračunava u Vašu zaostavštinu. S obzirom da ste poklon učinili zajedno sa suprugom, a kako je to bila zajednička imovina kojom ste sporazumno i zajednički raspolagali, u Vašu zaostavštinu bi trebalo da uđe samo ono što ste Vi poklonili odnosno  samo Vaš udeo u zajedničkom poklonu.

Vaše dete rođeno u vanbračnoj zajednici ima pravo na nužni nasledni deo koji iznosi polovinu onog dela zaostavštine koji bi mu pripao primenom pravila zakonskog nasleđivanja.

posto nam otac nije nista ostavio a bumro je 2008 maceha u martu 2011 prepostavljamo ja brat da je napravio neki sporazum sa cerkom iz drugog braka ili ugovor o izdrzavanju ili poklon mi to nemozemo da saznamo da li ja i brat mozemo nekim postupkom da imamo nuzni deo
— anonimno

Poštovana,

Potrebno je prvo da vidite u nadležnom sudu da li je održana ostavinska rasprava nakon smrti vašeg oca. Ako nije, morate inicirati ostavinski postupak, na kome ćete zajedno sa bratom naznačiti da se nalazite u svojstvu naslednika koji se pozivaju na nasleđe po zakonskom redu nasleđivanja. Dalje će Vas kroz postupak voditi postupajući sudija.

Ukoliko je održana ostavinska rasprava i ako je doneto rešenje o nasleđivanju, morate tužbom pokrenuti parnični postupak u kome ćete zahtevati od naslednika nužni nasledni deo.

Ako je Vaš otac zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, imovina koja je predmet tog ugovora ne ulazi u zaostavštinu i ne predstavlja imovinu koja se nasleđuje.

Ukoliko je Vaš otac za života poklonio deo svoje imovine nekom od zakonskih naslednika (recimo ćerki iz drugog braka) pa je zbog toga Vaše pravo na nužni nasledni deo povređeno, imate pravo da zahtevate nužni nasledno deo u parničnom postupku podizanjem tužbe u roku od tri godine od smrti poklonodavca (vašeg oca).

Ja i supruga cuvamo komsinicu koja nema nikog osim sestre(koja ne zivi sa njom).Ta osoba koju cuvamo je inace pravno lice u peenziji.Napisala je testament kako bi posle njene smrti sva pokretna i nepokretna imovina kao i deo novca koji se nalazi u banci ostao meni.Testament je napisan uz prisustvo dva svedoka koji su se potpisali sa brojem l.k.Da li ovakav testament vazi bez overe u sudu jer mi ona uporno tvrdi da vazi jer ima dva svedoka.Molim vas za vase misljenje.Unapred zahvalan.
— anonimno

Poštovani,

Pismeno zaveštanje pred svedocima je zakonom predviđen oblik testamenta koji je punovažan ako je svojeručno potpisan u prisustvu dva svedoka koji moraju biti punoletni i obavešteni o tome da je to poslednja volja ostavioca nakon čega na testament stavljaju svoj potpis. Takav testament može biti poveren nadležnom sudu na čuvanje ali to svakako nije uslov za njegovu punovažnost.

Žena koju čuvate ima pravo da u svakom trenutku izmeni ili opozove svoj testament. Takođe, njena sestra se može pozvati na nasleđe jer ulazi u krug zakonskih naslednika i zahtevati nužni nasledni deo. Zbog toga je za Vas sigurnija opcija zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju.

4
Pravne oblasti
Oznake