nasleđivanje
34
5. strana
Postovani,

otac je preminuo i nije ostavio testament.Kako i gde da pokrenemo ostavinski postupak uzimajuci u obzir cinjenicu da je deo imovine,kucu i novac u banci,imao i u Crnoj Gori.

Unapred veliko hvala
— anonimno

Poštovani,

Sud bi trebalo da pokrene ostavinski postupak po službenoj dužnosti, ali možete mu se obratiti sa zahtevom za pokretanje ostavinskog postupka. Mesno je nadležan sud na čijem području je u trenutku smrti ostavilac (Vaš otac) imao prebivalište. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje koja imovina sačinjava zaostavštinu, pa navedite da ostavilac ima pokretnu i nepokretnu imovinu u Crnoj Gori, nakon čega će Vas sudija dalje uputiti.

otac mi je umro pre tri meseca.naslednici smo ja i moja maceha.u braku su bili preko 50 godina.otac je posedovao kucu sa placom izgradenom u zajednici sa macehom.od oca je dobio na poklon kucu sa placom i sumom.maceha nema dece sa mojim ocem i nema u opste.koja su moja nasledna prava.kakva je podela sa ovim sto je otac dobio na poklon. unapred hvala.
divna miloradovic

Poštovana,

Imate pravo na polovinu celokupne očeve zaostavštine. Druga polovina pripada Vašoj maćehi. Kuća koju je Vaš otac dobio na poklon od svog oca ulazi u zaostavštinu.

Strina mog oca je umrla i nije ostavila testament. Za zivota njena zelja je bila da njen stan prepise meni jer sam se jedino ja brinula o njoj. Da li imam pravo da nasledim stan uz izjave svedoka (njenih komsija)?

Pokojnica nije imala dece a sada se pojavila bratanica njenog pokojnog supruga sa kojom nije bila u dobrim odnosima.Kada je njen pokojni suprug umro rodbina se odrekla nasledstva u njenu korist.

Sada zivim u tom stanu.

Unapred zahvalja na odgovoru
— anonimno

Poštovana,

Prema izloženom, ni Vi ni Vaša tetka (bratanica muža Vaše strine) nemate pravo na nasleđe, jer ste sa pomenutom bakom u tazbinskom srodstvu a tazbinski srodnici ne spadaju u krug zakonskih naslednika.

Usmeni testament jeste zakonom predviđen oblik zaveštanja u slučaju da se zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeni testament pa se poslednja volja usmeno kazuje pred tri istovremeno prisutna svedoka. Usmeni testament prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjen.

treba mi jedan savet,pre godunu dana mi je umrla baka na koju se volila cela imovina,ona ima sina Dobricu i cerku Ljiljanu.ostavinska rasprava posle bakine smrti je odlozena jer Ljiljana zivi u Kanadi pa se cekao nje dolazak. U medjuvremenuje preminuo moj tata Dobrica posle mesec dana Ljiljana je ponovo pokrenula bakinu ostavinsku raspravu i navela sebe kao jedinog naslednika.U medjuvremenu smo mi to saznali pa smo sestra i ja ( Dobricine cerke) podnele zahtev da smo mi njegovi naslednici.E sada krecu problemi na imanju koji se vodi na moju baku Dobrica i Olivera (njegova supruga,moja mama) su gradili neke pomocne zgrade za ostavljanje poljoprivrednih masima,objekat gde se cuva stoka,kada je bilo prvo rociste izmedju Ljiljane i nas mi smo sve to naveli da su moji roditelji sve gradili,ali ona je sve to porekla i rekla kako su sve to gradili njeni roditelji i da Dobrica i Olivera nemaju nikakav udeo u tome.Mi smo trazili da te zgrade ne udju u bakinu zaostavstinu jer je to tekovina mojih roditelja,medjutim ona i dalje to pobija.koji je najbolji savet da mi dokazemo da su to moji roditelji gradili? Baka je pored imanja na kome se sve to nalazi imala je i 8h ( hektara) zemlje,koje su takodje moji roditelji 25 god radili,odrzavali celo domacinsto brinuli i sahranili baki i deki. Treba mi savet kako ja da dokazem sve to da ona ne bi imala pravo na to sto su moji roditelji radili i izgradili? Jer ona zivi u Kanadi skoro nekih 23 godina i za to vreme nije nista doprinela izgradnji.
— anonimno

Poštovana,

Vaša tetka ima pravo na polovinu zaostavštine koja je ostala posle smtri Vaše bake. Drugu polovinu zaostavštine nasleđujete na jednake delove Vi i Vaša sestra, po pravu predstavljanja.

Ne možete tražiti da se pomenuti pomoćni objekti izuzmu iz zaostavštine, ali možete u parničnom postupku dokazivati da je Vaš otac uvećao vrednost bakine imovine te da Vam zbog toga pripada veći nasledni deo. Sud može to tretirati kao prethodno pitanje nakon čijeg rešavanja će se nastaviti ostavinski postupak.

Ne možemo Vam reći kako tačno da dokažete svoje tvrdnje na sudu i koja dokazna sredstva je najbolje koristiti jer to zavisi od konkretnih okolnosti slučaja. Najbolje bi bilo da angažujete advokata.

Deda i baba su umrli 1943.g. Imali su 3 sina i dve sestre. Ostavinska rasprava na kucu, okucnicu i 7-8 ha zemlje nikada nije odrzana izmedju naslednika niti je bilo ikakvog testamenta. Jedan od tih sinova je ostao na toj zemlji i tu je ziveo sa zenom i kcerkom, a ostali su trbuhom za kruhom otisli u okolne gradove.
U medjuvremenu su umrla dva brata /jedan od njih i onaj koji je ziveo na selu/ i jedna sestra, pa je taj jedini preziveli brat resio da pokrene ostavinsku raspravu, kako bi svi naslednici dobili svoj deo.
U nadleznom sudu su mu, posle duzeg cekanja saopstili i pokazali sudsko resenje da se sva zemlja od 1989. godine sudski vodi kao vlasnistvo kćerke tog sina koji je ostao da zivi na predmetnoj zemlji i kuci.
Da stvar bude jos gora, u tom resenju, cija je kopija kod nas, tu kucu, okucnicu i zemlju ta kcerka je nasledila od svoje majke, odnosno zene coveka koji je ostao da zivi na selu, na toj zemlji.
Dakle, naslednu zemlju i kucu je, posle smrti tog sina, nasledila njegova zena, IAKO nikada nije vodjena ostavinska rasprava niti je bilo testamenta.
U sudu nam je skrenuta paznja da ta kcerka - naslednica radi u, po rangu, Visem sudu, i da cemo tesko ista uraditi.
Postovani, sta da radimo?
Da li da podnesemo krivicnu prijavu ili jednostavno pokrenemo ostavinsku raspravu.
Napominjem da imamo jos uvek zive svedoke.
Pozdrav!
Momir Ivkovic

Poštovani,

Na osnovu rešenja suda čiju kopiju posedujete, izgleda da je vlasnik odnosno zakoniti držalac pomenute imovinske mase Vaša rođaka, ćerka brata koji je do smrti ostao na imanju. To morate proveriti u zemljišnim knjigama koje se vode u mestu na čijoj teritoriji se nepokretna imovina nalazi.

Ukoliko ne postoji mogućnost da pokrenete ostavinski postupak, da biste ostvarili svoje naslednopravne zahteve, potrebno je da pokrenete parnični postupak u kome morate najpre osporiti pravni osnov sadržan u samom rešenju.

Za konkretniji odgovor potrebno je izvršiti uvid u dato rešenje. Kompleksnost Vašeg problema uzrokovana je i starijom zakonskom regulativom koja više nije na snazi a važila je i bila od značaja u vreme smrti Vaših predaka. Zbog svega toga i velikog vremenskog perioda neaktivnosti potomaka podobnih da naslede, savetujemo Vam da posetite advokata koji će dublje analizirati sve potrebne aspetkte Vašeg problema.

Moj otac je mojoj macehi prepisao nepokretnu imovinu na ime poklona (l998 god). 2oo2 godine
ona je umrla. Posle njene smrti on prihvata pokretnu imovinu a na mog polubrata prenosi
nepokretnu. Otac je umro 2oo8 god. Da li ja imam
pravo na svoj nuzni deo?
Brat je imovinu prodao
— anonimno

Poštovana,

Nakon smrti Vaše maćehe, njena imovina je morala biti raspodeljena prema uputstvu sadržanom u testamentu koji je iza sebe ostavila, a u slučaju da njega nije bilo, moralo se pribeći takozvanom zakonskom nasleđivanju, po kome bi Vaš otac i polubrat nasledili po polovinu zaostavštine, pod pretpostavkom da maćeha osim Vašeg polubrata nije imala druge dece.

Nakon smrti Vašeg oca, ukoliko nema testamenta, opet dolazi do zakonskog nasleđivanja gde se kao naslednici koji nasleđuju po polovinu očeve zaostavštine pojavljujete Vi i Vaš polubrat.

Nužni deo na koji imate pravo je polovina dela koji bi Vam pripao primenom pravila zakonskog nasleđivanja a to je u konkretnom slučaju četvrtina celokupne očeve zaostavštine. Potrebno je utvrditi vrednost očeve zaostavštine na osnovu koje se izračunava nasledni deo, pa ukoliko niste nasledili četvrtinu, smatra se da je Vaše pravo na nužni nasledni deo povređeno.

S obzirom na to da je Vaš otac nakon smrti Vaše maćehe preneo nepokretnu imovinu na Vašeg polubrata, taj čin raspolaganja smatra se poklonom pa je potrebno da znate da pokloni koji su učinjeni zakonskim naslednicima ulaze u zaostavštinu ostavioca (Vašeg oca).

Poslednja stvar koju morate znati je da nužni nasledi deo možete zahtevati u parničnom postupku podizanjem tužbe i to u roku od tri godine od trenutka smrti poklonodavca (Vašeg oca).

5
Pravne oblasti
Oznake