Obligaciono pravo (37)

Anonimno
Postovani,zrtva sam dve oruzane pljacke banke u kojoj radim.Imam li pravo na neku vrstu odstete s obzirom na to da nemem fizicke povrede,tj da li mogu da tuzim za pretrpljeni strah?

Poštovani,

U krivičnom postupku koji se vodi za izvršeno krivično delo koje ste pomenuli, možete učestvovati u postupku kao oštećeni. Odštetni zahtev možete podneti i krivičnom sudu, ali je malo verovatno da će taj sud o njemu raspravljati, već će Vas nakon svršetka krivičnog postupka uputiti na parnicu.

U parničnom postupku treba tužbom da zahtevate naknadu nematerijalne štete, gde će tužena strana biti pravosnažno osuđeni pljačkaš banke. Sud bi trebalo da utvrdi intenzitet straha kao i visinu naknade.


Anonimno
imam ugovor o koriscenju zemlje.sad je vlasnik prodao zemlju.da li imam pravo koriscenja do isteka ugovora?

Poštovana,

Imate pravo da koristite zemlju do isteka ugovorenog roka.


Gordana Peškir
Poštovanje,

Zivim 27 godina u braku iz koga ima punoletnog sina. Zelim da se razvedem i podelim imovinu. Stan u kome zivimo je bio stan njegovih roditelja, ali posle njihove smrti mi smo zajedno otkupili taj stan. Da li imam pravo na polovinu stana? Drugo pitanje je, da li ja i sin možemo na bilo koji način da se odreknemo njegovih dugova, jer on vise ne zna kome i koliko duguje, a u kucu ne daje ni dinara, niti placa racune(komunalije), niti mi znamo sta on radi sa novcem. Obzirom da živim od penzije i mi je teska finansijska situacija, molim Vas da me posavetujete šta da uradim.
Unapred veliko hvala na odgovoru.

Poštovana,

U slučaju deobe zajedničke imovine bračnih drugova zakonska je pretpostavka da supružnicima pripada po polovina. Ukoliko ne dođe do sporazumne deobe, u postupku sudske deobe svaka strana može dokazivati da je njen udeo veći. Pošto ste stan otkupili zajedno sa mužem u toku trajanja bračne zajednice,  ulazi u Vašu zajedničku imovinu. Ukoliko se sporazumno ne dogovorite sud će odlučiti koliki je Vaš udeo u zajedničkoj imovini odnosno stanu.

Za dugove Vašeg muža ne odgovarate ni Vi niti Vaš sin. To znači da se iz Vaše imovine (osim ukoliko to ne želite) ne mogu namiriti dugovanja koja ima Vaš suprug. S obzirom da posedujete zajedničku imovinu, poverioci vašeg supruga mogu samo zahtevati deobu Vaše zajedničke imovine kako bi se naplatili iz samo muževljevog dela.


Anonimno
Poštovani,
Da li mogu da vratim imovinu koju je moj otac prepisao na mene komesacijom sedamdesetih godina. Naime on je tada prepisao na mene i mog brata. Ja sam 1971g. to prepisala na brata jer mi je smetalo za dobijanje stipendije za studije. Nisam do sada ništa pokretala zato što moj brat nema dece, međutim moj brat je izjavio da će sve ostaviti nekom našem rođaku iako zna da sam ja posle razvoda stambeno nezbrinuta-podstanar sam i lošeg materijalnog stanja. Nikada nije bilo reči o tome da ja to njemu poklanjam iako je zvanično tako nešto urađeno. Molim Vas odgovorite mi da li mogu, i koji je način da vratim deo imovine koji su mi roditelji namenili? Hvala unapred,

Poštovana,

Imovinu koju spominjete, ako smo dobro razumeli, preneli ste ugovorom o poklonu na brata. Na taj način je Vaš brat stekao apsolutno pravo svojine i samim tim može slobodno raspolagati datom imovinom. Međutim, ukoliko ste nakon učinjenog poklona zapali u takvo materijalno stanje da nemate nužnih sredstava za život ili za izdržavanje lica koja ste po zakonu dužni da izdržavate, možete zahtevati raskid ugovora o poklonu. U tom slučaju je poklonoprimac (Vaš brat) u obavezi da vrati predmet poklona, ukoliko se taj predmet još uvek nalazi u njegovoj svojini. Poklonoprimac se može osloboditi obaveze povraćaja predmeta poklona ukoliko preuzme obavezu da poklonodavcu (Vama) obezbedi nužna sredstva za život.

 


Anonimno
Poštovani,

U periodu od 2006 do avgusta 2011 godine na kući mojih roditelja strujomer je bio pokvaren, moji roditelji nisu prijavljivali kvar tako da su radnici distribucije stalno prilikom vršenja kontrole upisivali iste brojeve. Kako su upisivali uvek iste brojeve, računi za potrošnju su iznosili 0 dinara. Moji roditelji su znali da strujomer nije ispravan, nisu to prijavljivali, a za sve to vreme su uplaćivali na ime potrošnje određeni novčani iznos, kako oni to kažu "otprilike", iako je račun glasio na 0 dinara. Nagovarala sam ih da prijave, oni to nisu činili.... Koliko je to "otprilike" što su oni uplaćivali ja nisam sigurna, ali u svakom slučaju to je manje od onoga što su stvarno dugovali. Sada, kada je kvar ustanovljen po konačnoj prijavi moje majke da je strujomer neispravan, stiže račun da se za proteklih pet godina treba platiti 270 hiljada dinara koji je obračunat po prosečnoj upotrebi električne energije (verovatno su od toga oduzali one odokativno uplaćene iznose). Pošto dakle strujomer nije bio ispravan, oni nisu mogli utvrditi koliko je struje zaista potrošeno, pa su u skladu sa svojim pravilima obračunali vrednost utrošene energije - pretpostavljenu - i ispostavili račun.

Moja pitanja su sledeća:

Ko je bio dužan da prijavi neispravnost strujomera? Moja majka kaže da su joj u elektrodistribuciji rekli da su moji roditelji bili dužni to da urade, ali ja bih ovde postavila pitanje podeljene odgovornosti jer su momci koji su popisivali podatke sa strujomera dostavljali to službenicima u Elektordistribuciji - te kako nisu oni primetili da se brojevi sa strujomera ne menjaju? Da li je od uticaja po propisima to što ni oni nisu vodili računa o tome? Ili je odgovornost samo mojih roditelja?

Drugo, prema elektrodistribuciji obaveze zastarevaju u roku od godinu dana od dana kada je dug ustanovljen, a pošto je dug sada ustanovljen u septembru mesecu po tome bi zastarelost trebala da nastupi za godinu dana, tj. u 2012 godini, zar ne? Ali, mene interesuje, da li se ovde postoji apsolutna zastarelost? Znam da po Zakonu o privrednim društvima važi opšti rok zastarelosti od 3 godine, te - da li se ovo primenjuje i na Elektrodistribuciju, odnosno, da li bi po tom pravilu trebale da zastare obaveze mojih roditelja iz 2006 i 2007 godine?

Hvala Vam unapred na odgovoru!

Poštovana,

Vaši roditelji su bili dužni da bez odlaganja a najkasnije u roku od tri dana od saznanja, prijave Elektrodistribuciji neispravno funkcionisanje mernih uređaja nakon čega bi Elektrtodistribucija u roku od dva dana morala da preduzme odgovarajuće mere i obezbedi ispravno merenje.

Kako su Vaši roditelji nesmetano koristili električnu energiju koja je bila uredno isporučivana, u obavezi su da plate ono što su potrošili.

Elektrodistribucija bi trebalo da primenom pravila propisanih Uredbom o uslovima isporuke električne energije obračuna dugovanje i ispostavi račun za neovlašćeno korišcenje električne energije za period od poslednjih godinu dana i u tom slučaju se ne možete pozivati na zastarelost.

Zakon o privrednim društvima a posebno pravila o zastarelosti koja se u njemu nalaze, u ovom slučaju su apsolutno irelevantana.


Natasa Ilic
U gradskom prevozu su meuhvatili da nemam kartu 2008.god. i napisali su mi kaznu, mene zanima da li ta kazna ima vremenski rok kada zastareva?

Poštovana,

Potraživanje po osnovu doplatne karte za javni prevoz zastareva u roku od godinu dana. To znači da je potraživanje u tom roku utuživo, odnosno da se može sudskim putem naplatiti. Kada potraživanje zastari, to ne znači da Vi prestajete da budete dužnik, već samo da poverilac (u ovom slučaju GSP) ne može svoje potraživanje namiriti preko suda. U slučaju da dođe do spora, morate istaći prigovor zastarelosti, jer na zastarelost sud ne pazi po službenoj dužnosti.