oznaka: nasleđivanje (29)

Anonimno | Nasledno pravo
Postovanje!! Moji roditelji su od firme mog oca dobili 3 sobni stan jer su imali 3 dece(nas).1988g su menjali za kucu.1992g su se razveli,ali smo nas troje sa majkom ostali u jednoj polovini dok je on sa ljubavnicom bio u drugoj.1993 je otkupio kucu.A 1994 ozenio tu zenu.1996 se razveo i dobili su sina,2001 je dobio sa njom vanbracnu cerku,ali oni se te ziveli,te nisu sa njim.Razlog,jer je ona dosta pila.Kad su se oni razveli nije tazila deo kuce,jer je to on kupio svojim novcem.Kad nije imala kud 2003 je trzila deo kao zajednu stecenu imovinu,i dobila cetvrtinu.Mada ja imam dokaze i svedoke,da ona nije dala ni dinara.Ostali deo je prepisao na mene kao poklon cerki jer sam ga izdrzavala novcano.Sada ona trazi nuzni deo za dvoje dece.Mada je moj otac imao za zivota zakonsko pravo kucu prepisati na koga zeli.Sudskim putem sam trazila da se putem licitacije proda kuca,jer nije htela da se slozi ponudjenom svotom novca za svoj deo.A sada je trazi nuzni deo za decu.Zanima me da li je moj otac imao to zakonsko pravo,jer se u mom ugovoru izjasnio da je to dvoje dece izmirio prepisavsi cetvrtinu deo kuce na bivsu zenu,jer su deca bila maloletna.Ili mu se sad to pravo osporava? I sta mogu da ocekujem?Postovanje!!!

Poštovana,

Ostavilac, dakle Vaš otac, je mogao za života raspolagati svojom imovinom po sopstvenom nahođenju. Međutim, u određenim slučajevima, kao što je recimo Vaš slučaj, predviđen je izuzetak ustanovljen upravo u korist nužnih naslednika. Svi ostaviočevi potomci (deca) spadaju u krug nužnih naslednika. Nužni naslednik ima pravo na nužni nasledni deo. Kako se radi o deci ostavioca, nužni nasledni deo je polovina od dela koji bi nasledniku pripao po pravilima zakonskog nasleđivanja. Poklon učinjen jednom od naslednika uračunava se u zaostavštinu odnosno imovinsku masu na osnovu koje se izračunava nužni nasledni deo. Drugim rečima, ako je Vaš otac na Vas preneo svojinu na kući ugovorom o poklonu i ako je pri tome povredio pravo drugog naslednika na nužni nasledni deo, taj naslednik može zahtevati od suda u odgovarajućem postupku isplatu novčane protivvrednosti ili vraćanje poklona. Potrebno je voditi računa o zastarelosti za šta je pravno relevantan momenat smrti ostavioca.


biljana reznic | Obligaciono pravo
dali sam ja obavezna da isplacujem dugove koji su napravljeni jos pre dvadesetak godina
' tacnije dug je ostao za elektricnu energiju mom bioloskom ocu koji me je napustio u cetvrtoj godini. ja sada imam 36 godina i otac mi nije uplatio ni jednu alimentaciju nismo bili u kontaktu. on je umro 2006 godine i to sam ja odradila..ostao je dug od preko stotinak hiljada...sta ja mogu dalje?

 

Poštovana,

Ukoliko se niste prihvatili nasleđa ovo pitanje duga se Vas ne tiče.

Prihvatanjem nasleđa na Vas su prešla i prava i obaveze koje je ostavilac iza sebe ostavio. To znači da je dug koji je Vaš otac imao prešao na Vas onog momenta kada ste se prihvatili zaostavštine. Naravno, za te dugove odgovarate samo do visine vrednosti nasleđene imovine (aktive). Kvalitet međusobnog odnosa koji je postojao između Vas i Vašeg oca, u konkretnom slučaju nema nikakvog značaja.

Savetujemo Vam da se raspitate kod poverioca odnosno preduzeća za elektrodistribuciju, o tome  po kom osnovu dugujete, kakva je struktura duga, kolike su osnovice a kolike su kamate, kako biste mogli da izjavite prigovor zastarelosti za onaj deo potraživanja koji je zastareo.


Loncar branislava | Nasledno pravo
Postovani,
moja majka je zivela nevencano sa covekom 25 god.Zanimame posle njene smrti da li on ima pravo po zakonu na nasledstvo.Inace smo sestra i ja naslednici.

Hvala

Poštovana,

Zakon o nasleđivanju ne predviđa mogućnost da ostavioca, primenom pravila zakonskog nasleđivanja, nasledi njegov vanbračni partner. U konkretnom slučaju, pomenuti čovek ne nasleđuje Vašu majku.


Anonimno | Nasledno pravo
na ostovinskoj raspravi 2004 moja sestra se prihvatila 1/3 dela kuca. Sad bi ona da se odrekne tog dela u moju korist ili da mi pokloni interesuje me kakva je prcedura i kolika si placanja (poez takse) barem priblizno
s postovanjem
HVALA

Poštovani,

Izjava o prihvatanju nasleđa je neopoziva. To u konkretnom slučaju znači da se Vaša sestra sada ne može odreći nasleđa koje je prihvatila. Ostaje mogućnost da tim svojim delom slobodno raspolaže pa može ugovorom o poklonu na Vas preneti pravo svojine koje ima na trećini predmetne kuće. U tom slučaju postoji obaveza plaćanja poreza na poklon. Poreski obveznik je poklonoprimac, a visina poreza zavisi od vrednosti poklona.


Jugoslava Filipović | Nasledno pravo
Molila bih da mi pomognete da saznam koje je moje pravo: Otac je nedavno preminuo i maćeha je pokrenula ostavinsku raspravu. Otac ima dvoje dece iz prethodnog braka a sa maćehom nema dece. Brat i ja smo punoletni i živimo sa našim porodicama. Koja su naša prava. Unapred zahvalni.

Poštovana,

Primenom pravila zakonskog nasleđivanja, maćeha, Vaš brat i Vi nasleđujete po trećinu zaostavštine.


NASLEDSTVO U VANBRAČNOJ ZAJEDNICI
Naša vanbračna zajednica je otpočela 2002.godine, ali nemamo pravni dokument o tome.
Iz prethodnih brakova imamo troje dece (svi su sada punoletni), njeno dete živi sa nama. Našu zajedničku decu, nažalost, nemamo.
Ona ima svoj stan u vlasništvu, u kojem smo sve do skoro živeli.
Ja sam od ove godine u "otkupu" stana dodeljenog mi od preduzeća u kojem sam zaposlen i u tom stanu sada živimo, a njen sin je nastavio da živi u njenom stanu.
To je otprilike presek situacije - faktičko stanje.
Mislim da je pitanje nasledstva jasno, odnosno da deca iz naših prethodnih brakova nasledjuju naše stanove odvojeno.
Pitanje:
- U slučaju (na primer) moje smrti da li žena sa kojom živim od 2002.godine u vanbračnoj zajednici, sada u stanu koji otkupljujem, koja živeći zajedno samnom doprinosi tom otkupu i svim ostalim materijalnim stvarima, mora izaći iz ovog stana jer nije pravno-direktan naslednik?
- Da li je možda ona u odredjenom smislu u gore navedenom slučaju ipak PRAVNI NASLEDNIK?
- Koja su njena prava u gore opisanoj situaciji?

Smatram moralnim, da zaštitim ženu sa kojom toliko dugo živim zajedno i koja zajedno sa mnom učestvuje u svim materijalnim izdacima,da nastavi da živi u ovom stanu, a da pri tome ne uskratim pravo nasledstva svojoj deci, pa ukoliko to nije zakonski uredjeno, onda mi molim Vas dajte predlog kako to da uradim "za života".

Hvala.

Poštovani,


Važeći Zakon o nasleđivanju ne predviđa mogućnost da se kao naslednik javi vanbračni partner ostavioca. S obzirom da se vanbračni partneri međusobno ne nasleđuju, žena sa kojom živite neće biti pozvana na ostavinsku raspravu u slučaju Vaše smrti. Načelno, ona ima pravo na određeni deo zajedničke imovine stečene u toku trajanja vanbračne zajednice ali bi visina tog dela u slučaju Vaše smrti morala da se dokazuje i to najverovatnije u parnici. Ukoliko žena može da dokaže da ima prava na deo stana koji zajedno otkupljujete ona će to dobiti ne po osnovu nasleđa već po osnovu svog udela u zajedničkoj imovni.
Vaše ambicije u pogledu zaštite naslednika s jedne i obezbeđenja vanbračne supruge s druge strane su pravno gledano kontradiktorne i ne mogu se u potpunosti postići. Kompromis između ovih suprotstavljenih interesa koji bi možda bio i najbezbolniji za obe strane leži u institutu plodouživanja. Ukoliko ustanovite pravo plodouživanja u korist žene sa kojom živite, ona bi nakon Vaše smrti imala pravo da koristi stan  bez mogućnosti da njime raspolaže. U trenutku Vaše smrti stan bi pripao vašim naslednicima ali bi Vaša vanbračna supruga mogla u njemu i dalje neometano da živi. Potrebno je da znate da će ovakva situacija predstavljati ograničenje za naslednike jer nasleđenim stanom neće biti u mogućnosti da slobodno raspolažu.