Porodično pravo (46)

lena savic
ja sam se razvela sporazumno uz dogovor da bivsi suprug vidja decu svaki vikend jer smo bili blizu ali ni to nije ispunjavao...alimentacija je odredjena na 10 hiljada ali zbog smrti 1 deteta samoinicijativno je smanjio na 7 hiljada.Ja sam se sada udala i dali moram da mu odvodim decu do pola puta ili do njega kako on zahteva?

Postovana,

Vi i Vaš bivši suprug dužni ste da postupate onako kako je određeno sporazumom prilikom razvoda. Naravno, usled bitno promenjenih okolnosti oboje imate pravo da zahtevate izmenu sporazuma.


jelena stankovic
Postovani,
ja sam jedna mlada majka koja se razvela sporazumno i cerka je ostala da zivi sa ocem, nisam imala uslove da je izdrzavam. Trebala sam da placam alimentaciju.
Medjutim, godinu dana mi je nije dao, niti mi dozvoljava da je cujem. Sada sam stambeno situirana i zelim je. Sta mogu da uradim kako bi moje dete bilo samnom?

Poštovana,

Iz Vašeg pitanja se da zaključiti da ste se sa supružnikom sporazumno razveli i zaključili pismeni sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Na osnovu tog sporazuma pravo na vršenje roditeljskog prava pripada ocu deteta. Vi imate pravo da održavate lične odnose sa detetom i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučujete zajednički i sporazumno sa ocem deteta . Po članu 81. Porodicnog zakona roditelj grubo zanemaruje duznosti iz sadržine roditeljskog prava ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne zivi, te zbog toga može u odgovarajućem sudskom postupku biti lišen roditeljskog prava. U svakom slučaju imate pravo da zahtevate izmenu sporazuma ako su se okolnosti u međuvremenu bitno izmenile, pri čemu svoja prava možete ostvariti i posredstvom suda.


Anonimno
Poštovani,

Ja sam zatrudnela, ali moj momak, tj, sad bivši, ne veruje da je dete njegovo i tražiće, preko suda, da se radi DNK kad se porodim.
Ja sam rekla da ne tražim nikakve obaveze, jer po meni čovek koji mi ne veruje i ne poštuje me, nije zaslužan da bde u mom životu.
Pitanja:
1. Da li moram da pristanem na DNK analizu?
2. Ako dođe do toga, kakva su onda njegova prava? Ja znam da je on otac, i zbog ovakog poniženja njegovom sumnjom, ne želim ga više u mom životu i životu mog deteta! Da ja sama nosim trudnoću, a on se kasnije pojavi, jer mu je sud potvrdio očinstvo?
3. Imam li ja onda pravo da mu ne dozvolim da dete ne nosi njegovo prezime i da ne učestvuje u njegovom životu, vaspitanju?

Njegova rečenica nepoverenja me je mnogo ponizila kao osobu. Još kad je u pitanju rizična trudnoća ( prva je ), zbog mojih godina, a da ne bude uz mene, da mi bude podrška i da učestvuje u radosti...
Unapred zahvalna.

Poštovana,

Vaša je obaveza da nakon rođenja deteta navedete ime oca, nakon čega se to lice poziva da se izjasni o očinstvu. Ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem ili pravnosnažnom sudskom presudom. Postupak pred sudom za utvrđivanje očinstva može pokrenuti i lice koje sebe smatra ocem deteta. U tom postupku sud može da naloži medicinsko veštačenje i DNK analizu i za to nije potrebna Vaša saglasnost niti odobrenje. Dete treba da nosi prezime jednog ili oba roditelja. Odluku o tome treba da donesu roditelji i to sporazumno. Ukoliko to nije moguće, odluku će doneti organ starateljstva odnosno Centar za socijalni rad. Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji i ima pravo na održavanje ličnih odnosa sa svakim od roditelja. Oba roditelja imaju pravo i obavezu da učestvuju u vršenju roditeljskog prava, da se staraju o detetu da ga čuvaju, podižu, vaspitavaju, obrazuju, zastupaju, izdržavaju. Roditelji bi ove radnje trebalo da obavljaju zajednički i sporazumno s obzirom da su one ustanovljene pre svega u interesu deteta. Ono što je roditeljska obaveza je u isto vreme i pravo deteta. Nije moguće (bez odluke suda) lišiti roditelja vršenja roditeljskog prava.


Anonimno
Pozdrav,
razvescemo se ubrzo. Svekar je muzu dao novac za kupovinu automobila, 9000e pre 3 god. Da li ja imam pravo na polovinu automobila posto nema ugovora o poklonu i sl.? Cujem da zeli da se obezbedi i napravi sa ocem ili drugom ugovor o pozajmici ili neki ugovor u kome ce da pise da on treba da isplati jos 8000e na ime duga za auto.Da li nakon razvoda ja dugujem polovinu tog izmisljenog duga? Da li se vazi taj ugovor ako je napravljen 2 meseca pre razvoda? Dakle, ne poricem da je novac dat ali bez obaveze da ga vrati.Kako da dokazem? Sta ako upise 20000e u ugovor?

Poštovana,

S obzirom da je automobil kupljen od novca koji je Vašem mužu poklonio njegov otac, nemate pravo na novčanu naknadu od automobila jer u zajedničku imovinu spada samo ono što se radom zajednički stekne u toku trajanja bračne zajednice.  Kako automobil spada u posebnu imovinu Vašeg supruga ne odgovarate ni za kakve dugove koji bi se pojavili u vezi istog.


Anonimno
Postovani,

U braku sam od 29.avgusta 2007. Moj muz je Libanski drzavljanin. Ziveli smo u Libanu do 31-12-2010, kada smo dosli da zivimo u Srbiji. U Libanu sam radila i jos uvek zadim za istu kompaniju, ali sad kao freelancer.
U avgustu ove godine moj muz je otisao da samo poseti svoje roditelje na 4 dana i ja sam mu kupila kartu (jer on nije imao posao). Odneo je sa sobom Laptop (jer je hteo da budemo u kontaktu preko neta), kameru od 1000$ (da bi se samo slikao sa roditeljima), i jos neke vredne stvari.
Nije se vratio, niti zeli da se vrati. A papire jos uvek nije predao za razvod.
Preko ambasade sam saznala da zeli od mene nekih 10000$ za koje on zna da imam u banci...
Zanima me, kako mogu da ponistim brak ili da se razvedem, jer je navodno pobegao i napustio bracnu zajednicu (on je to planirao jos od Aprila, a ja za to nisam znala sve do 24-tog avgusta)?
I koliko je potrebno da brak bude razveden ako zivimo odvojeno?

Unapred veoma zahvalna,
Nevena

 

Poštovana,

Kako ste državljanka Republike Srbije sa prebivalištem i istoj, možete našem (nadležnom domaćem) sudu podneti tužbu za razvod braka. S obzirom na to da ćete u vreme podnošenja tužbe Vi i Vaš muž biti državljani različitih zemalja, razvod braka će se vršiti prema pravu Srbije i prema pravu Libije. Međutim, ukoliko pravo Srbije sa pravom Libije nije 'kompitabilno' u pogledu rešavanja pitanja razvoda, primeniće se pravo Republike Srbije s obzirom na činjenicu da Vi kao jedan od bračnih drugova imate prebivalište u RS.  Vreme koje je potrebno da bi se razveo jedan brak zavisi od slučaja do slučaja, a činjenica da živite odvojeno nije od presudnog uticaja na brzinu postupka.


Goran
Poštovani,
Razveden sam od supruge od 2001.godine sa kojom imam dvoje dece, za koje je pri razvodu odredjena alimentacija u visini od 22% (12% za sina i 10% za ćerku)od mojih mesečnih primanja.
U medjuvremenu je sin punoletan od 2006.godine i nije se više školovao. Od 2008.godine kao punoletan živi sa mnom na zajedničkoj adresi i od tada ga vanredno školujem za 4.stepen, jer je imao samo 3.stepen obrazovanja. Od 2010.godine je stalno zaposlen u istoj firmi gde sam i ja zaposlen, kod koje imam administrativnu zabranu (još uvek) za njega i ćerku. Ja nisam tražio ukidanje alimentacije za njega, moralno, smatrao sam da je to potrebno njegovoj majci i našoj ćerci, tako da se sve vreme alimentacija daje za oboje dece. U medjuvremenu supruga je sa ćerkom (koja ima 16 god) dobila radni boravak u Holandiji i od prošle godine živi i radi tamo (kod svojih roditelja) sa našom ćerkom.
Ja i dalje plaćem alimentaciju za oboje njihovoj majci, a majka apsolutno ničim ne učestvuje u njegovom izdržavanju (a i punoletan je). Sin i ja se ne žalimo, ali znam da je njen standard sada bolji nego naš, a i smešno je da joj i dalje dajem alimentaciju za sina koji živi sa mnom, punoletan je i radimo u istoj firmi.
Meni nije jasno zašto je 2001. odredjena alimentacija 22% za oboje dece (kada čitam da je 15% minimum a 50% maksimum). Drugim rečima, razmišljao sam ako tužbom tražim prekid alimentacije za sina 12%, a da ostane za ćerku 10% (po presudi iz 2001), možda će sud novom presudom ukine 12% za sina, ali će odrediti novi procenat za ćerku (pa još ako bude 50%), šta sam tek onda uradio.
Znači da li je moguće da sud po mojoj tužbi za prekid izdržavanja za sina, donese presudu za izdržavanje ćerke u procentima koji su drugačiji od presude iz 2001? Ili će za ćerku ostati alimentacija 10% po toj presudi iz 2001.
Možda ja imam pravo da ne plaćam alimetaciju jer je jedno dete kod mene, ali to pravo ne bih ni koristio.

Poštovani,

Roditelji su dužni da pružaju svojoj deci izdržavanje do punoletstva odnosno do navršene 26. godine života ukoliko su na redovnom školovanju. S obzirom na to da vaša maloletna ćerka živi sa majkom Vaša obaveza izdržavanja se ne prekida. Kako je Vaš sin punoletan i u radnom odnosu, on više ne ispunjava uslove za izdržavanje.

Morate se obratiti sudu kako bi Vam bila skinuta administrativna zabrana koja se odnosi na alimentaciju za sina. Sud ne bi trebalo da odlučuje mimo postavljenih zahteva, pa ne verujemo da će odluku iz 2001. godine izmeniti u pogledu onog dela koji se odnosi na određenu visinu alimentacije za ćerku. U svakom slučaju sud je ovlašćen da odluke donosi u najboljem interesu deteta. Prilikom odlučivanja rukovodi se takođe i interesima pravde, pa ne bi trebalo da donese odluku koja je po Vas kao davaoca izdržavanja nepravična. Za slučaj da dodje do izmene prvodbitne odluke, prilikom utvrđivanja nove visine alimentacije u obzir će se uzeti sve relevantne okolnosti.