Saveti 247
Postovani,
Moj rodjeni brat koji je potpuno lisen poslovne sposobnosti, a nalazi se u drzavnoj ustanovi za smestaj odraslih, poseduje nekretninu koju je nasledio od nasih roditelja.
Nekretnina se daje u zakup da bi se pokrila razlika izmedju cene kostanja smestaja, u doticnoj ustanovi, i nasledjene penzije, koje on poseduje i koja se automatski uplacuje u fond spomenute ustanove.
Moje pitanje je: da li Centar za socijalni rad, sam ili uz saglasnost staratelja, ili staratelj sam (a koji nisam ja), moze da otudji nekretninu bez moje saglasnosti? Da li ja kao jedini preostali zivi srodnik imam prava "veta" na takav pokusaj(postupak) od strane Centra za socijalni rad ili staratelja?
Unapred hvala.
— anonimno

Poštovani,

Staratelj može otuđiti nepokretnost uz prethodnu saglasnost organa starateljstva, tj. Centra za socijalni rad, ako je to u najboljem interesu Vašeg brata. Vaša saglasnost nije potrebna. Ukoliko smatrate da otuđenje te nepokretnosti nije u interesu Vašeg brata, možete na to ukazati ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu.

1. Прошле године сам са уселио у један стан и потписао уговор на годину дана за закуп и унапред платио, у складу са уговором, где сам се и обавезао да ћу рачуне редовно плаћати.
2. У месецу јануару мени искључе струју, због газдиног дуга и подигнуте две тужбе против њега. Он неће да плати, ја без струје.
3. Узмем ја и платим судске трошкове, таксу за поновно укључење струје и исплатим комплетан његов дуг до дана кад сам се ја уселио. око 30.000,00 дин. он и даље неће да ми рефундира новац.
4. ја онда одлучим да нећу да плаћам информатику у противвредности колико он мени дугује.
5. иселио сам се својом вољом, након истека уговора, и оста дужан информатику мање него што он мени дугује,

оно што ме интересује је следеће:
1. да ли ако му ја понудим неку врсту уговора у којој се он саглашава да смо квит (поседујем све уплатнице), иако је без овере у суду или кода адвоката, оне не може да ме тужи.

П.С. Уговор о закупу је само потписан, без овере било где.
— anonimno

Poštovana,

Potrebno je da  sastavite i oboje potpišete ispravu koja će služiti kao dokaz da je došlo do prebijanja duga. Na taj način potpisnici priznaju postojanje međusobnih potraživanja i izjavljuju da je su ta potraživanja namirena prebijanjem.

Poštovani! Sin mi je na izdržavanje zatvorske kazne od 2003. godine. Postoje sudske takse koje nije platio jer je odsutan.Moram da napomenem da se ništa ne vodi na njegovo ime .Od imovine ima nešto od imanja i dela kuće u selu koje je nasledio .Iz suda su nekoliko puta dolazili da ja platim troškove uz pretnju da će popisati stvari, uz obrazloženje da to mogu učiniti jer je sin prijavljen na moju adresu., a mogućnost odjave ne postoji bez njegovog prisustva. Šta da radim?Molim Vas za savet
— anonimno

Poštovani,

Obavezu da plati sudske troškove ima Vaš sin. Ukoliko ne želite da umesto njega platite, ne postoji način da na to budete naterani. Prinudna naplata potraživanja po osnovu sudskih troškova je moguća, i u tom slučaju može doći do plenidbe stvari i kasnije do njihove javne prodaje radi namirenja duga. Međutim, predmet zaplene ne mogu biti stvari koje nisu u vlasništvu Vašeg sina. Drugim rečima, popisati se mogu samo one stvari u kući koje su vlasništvo Vašeg sina.

NASLEDSTVO U VANBRAČNOJ ZAJEDNICI
Naša vanbračna zajednica je otpočela 2002.godine, ali nemamo pravni dokument o tome.
Iz prethodnih brakova imamo troje dece (svi su sada punoletni), njeno dete živi sa nama. Našu zajedničku decu, nažalost, nemamo.
Ona ima svoj stan u vlasništvu, u kojem smo sve do skoro živeli.
Ja sam od ove godine u "otkupu" stana dodeljenog mi od preduzeća u kojem sam zaposlen i u tom stanu sada živimo, a njen sin je nastavio da živi u njenom stanu.
To je otprilike presek situacije - faktičko stanje.
Mislim da je pitanje nasledstva jasno, odnosno da deca iz naših prethodnih brakova nasledjuju naše stanove odvojeno.
Pitanje:
- U slučaju (na primer) moje smrti da li žena sa kojom živim od 2002.godine u vanbračnoj zajednici, sada u stanu koji otkupljujem, koja živeći zajedno samnom doprinosi tom otkupu i svim ostalim materijalnim stvarima, mora izaći iz ovog stana jer nije pravno-direktan naslednik?
- Da li je možda ona u odredjenom smislu u gore navedenom slučaju ipak PRAVNI NASLEDNIK?
- Koja su njena prava u gore opisanoj situaciji?

Smatram moralnim, da zaštitim ženu sa kojom toliko dugo živim zajedno i koja zajedno sa mnom učestvuje u svim materijalnim izdacima,da nastavi da živi u ovom stanu, a da pri tome ne uskratim pravo nasledstva svojoj deci, pa ukoliko to nije zakonski uredjeno, onda mi molim Vas dajte predlog kako to da uradim "za života".

Hvala.
Zoran

Poštovani,


Važeći Zakon o nasleđivanju ne predviđa mogućnost da se kao naslednik javi vanbračni partner ostavioca. S obzirom da se vanbračni partneri međusobno ne nasleđuju, žena sa kojom živite neće biti pozvana na ostavinsku raspravu u slučaju Vaše smrti. Načelno, ona ima pravo na određeni deo zajedničke imovine stečene u toku trajanja vanbračne zajednice ali bi visina tog dela u slučaju Vaše smrti morala da se dokazuje i to najverovatnije u parnici. Ukoliko žena može da dokaže da ima prava na deo stana koji zajedno otkupljujete ona će to dobiti ne po osnovu nasleđa već po osnovu svog udela u zajedničkoj imovni.
Vaše ambicije u pogledu zaštite naslednika s jedne i obezbeđenja vanbračne supruge s druge strane su pravno gledano kontradiktorne i ne mogu se u potpunosti postići. Kompromis između ovih suprotstavljenih interesa koji bi možda bio i najbezbolniji za obe strane leži u institutu plodouživanja. Ukoliko ustanovite pravo plodouživanja u korist žene sa kojom živite, ona bi nakon Vaše smrti imala pravo da koristi stan  bez mogućnosti da njime raspolaže. U trenutku Vaše smrti stan bi pripao vašim naslednicima ali bi Vaša vanbračna supruga mogla u njemu i dalje neometano da živi. Potrebno je da znate da će ovakva situacija predstavljati ograničenje za naslednike jer nasleđenim stanom neće biti u mogućnosti da slobodno raspolažu.

bili smo u braku 18 god pre godinu dana smo se razisli.podigao sam veliki kredit al ostao bez posla.dali imam prava da trazim da i ona vrati deo kredita posto smo tada bili zajedno
— anonimno

Poštovani,

Prema odredbama Porodičnog zakona imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Imovina koju je supruľnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. Ako je imovinu supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu. Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini. Ukoliko je u pitanju zajednička imovina za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom. U slučaju da je supružnik iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.

Sama činjenica da ste podigli kredit u vreme trajanja bračne zajednice nije dovoljna da biste, od sada već bivše supruge, zahtevali da učestvuje u vraćanju kredita. To možete zahtevati ako je kredit uzet radi namirenja zajedničkih potreba oba supružnika i ako je kredit utrošen na određenu stvar na koju oba supružnika zajedno polažu pravo svojine.

Poštovani,
interesuje me da li se krivično delo posedovanja marihuane za koji je neko odležao kaznu od 6 meseci zatvora, briše iz dosijea nakon nekog perioda u potpunosti. Proslo je skoro godina i 6 meseci od kako je kazna odležana.

Hvala
— anonimno

Poštovani,

Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja, pre osude na koju se odnosi rehabilitacija, nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala  neosuđivanim. U ovom slučaju pošto se radi o krivičnom delu neovlašćenog držanja opojnih droga, zakonska rehabilitacija nastaje ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora do šest meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvršena ne učini novo krivično delo. Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako sporedna kazna još nije izvršena ili ako još traju mere bezbednosti. Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim.

... 13 ...
Pravne oblasti
Oznake