Saveti
261
27. strana
Molim Vas da mi objasnite šta znači "nedozvoljeno raspolaganje stranaka" (ZPP).
Hvala.
Mihailo Jeremić

Poštovani,

Nedozvoljeno raspolaganje stranaka odnosi se na raspolaganje stranaka zahtevima. Naime, stranke upućuju zahteve sudu koji je inače ovlašćen da odlučuje samo u granicama postavljenih zahteva. Stranke su slobodne da raspolažu svojim zahtevima koje su pred sud stavile. Nedozvoljeno raspolaganje stranaka postoji u situaciji kada stranka u postupku ističe zahteve koji su u suprotnosti sa prinudnim propisima (važećim zakonima), javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima. Ukoliko je sud svoju odluku zasnovao na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka, što predstavlja jedan od žalbenih razloga zbog kojeg se može pobijati presuda.

Postovani,
bila sam korisnik sudentskog kredita u skolskoj 2003/2004 godini. Sa vracanjem kredita sam trebala da pocnem 1.04.2008. i to sa rokom otplate najduze 20 meseci. Kako nisam jos pocela sa otplatom, a nije pokrenut nikakav sudski postupak za naplatu potrazivanja, interesuje me da li je to potrazivanjje zastarelo i, ako nije, kada zastareva? Obzirom da sam potpisala i menicu, interesuje me da li postoji mogucnost da se ta menica aktivira ako je potrazivanje zastarelo?
Unapred hvala!
— anonimno
Poštovana,
Opšti rok za zasterevanje svih novčanih potraživanja je 10 godina.  U slučaju da ste potpisli blanko menicu, ona može da se aktivira sve dok glavno potraživanje ne zastari. S obzirom da ste zakasnili sa početkom otplate duga, u slučaju da budete tuženi moraćete da isplatite dug u celosti i to odjednom. Za neblagovremenu i neurednu otplatu duga zaračunava se i zatezna kamata.
Tuzen sam od strane bivseg stanodavca i to za neizmireni dug za el.energiju koi je ostao kada sam iselio,a i za navodno neplacenu stanarinu za mesec mart 2009.god.iako sam iz tog stana iselio 05.02.2009.god. Advokat tuzioca pokusava da napravi sto vise rocista i sav trosak istih da platim ja,i zahteva cak da platim zateznu kamatu od 01.01.2010.god pa sve do donosenja presude sto bi iznosilo visestruko vise od stvarnog duga. Pismeni ugovor o zakupu stana nije postojao,a stanodavac me je iznenada iselio u sred zime na minus 20 sa troje male dece. U teskoj sam materijalnoj situaciji,podstanar i jedini zaposleni u porodici pa nemam sredstava da platim branioca,i zato vas molim za pravni savet. Pristajem da platim dug za el.energiju,al ne i stanarinu za mesec koji stanodavac zahteva,jer nisam u tom mesecu stanovao u tom stanu,kao ni tolike troskove,a ni zatezne kamate. Kako da postupim na sledecem rocistu ako tuzilac ne pristane na predlog poravnanja koji sam predao sudu? Unapred HVALA!
— anonimno

Poštovani,

Zakonsku zateznu kamatu duguje dužnik koji zadocni sa ispunjenjem svoje novčane obaveze. Dakle, pored glavnice duga duguje se i zakonska zatezna kamata. O troškovima postupka odlučuje sud a pravilo je da oni padaju na teret poražene strane u postupku. Za Vas bi bilo najbolje da se sa bivšim stanodavcem vansudski nagodite (ako je to sada uopšte moguće) jer su svi zahtevi suprotne strane opravdani. Nakon vansudske nagodbe tužilac bi trebalo da odustane od tužbe i daljeg postupka. Što se tiče poslednje neisplaćene kirije, sud će morati precizno da utvrdi sadržinu ugovora koji ste imali sa stanodavcem kako bi procenio osnovanost tog dela tužbenog zahteva. Kako nema pismene manifestacije ugovora, dokazivanje može da potraje, pa možete očekivati više ročišta.

postovani,otac je preminuo u bolnici,ja bih da pokrenem ostavinsku raspravu,ali ne znam odakle da krenem.da li se umrlica vadi na opstini na kojoj je preminuo ili na opstini na kojoj je ziveo?da li maceha moze uzeti njegovu penziju,a odreci se svoje bez ostavinske rasprave?ne komuniciramo, pa je moguce da obe pokrenemo ostavinsku raspravu.hvala
— anonimno

Poštovana,

Kada neko lice umre, matičar treba da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih, da sastavi smrtovnicu i da je dostavi nadležnom sudu koji po službenoj dužnosti treba da pokrene ostavinski postupak. Za raspravljane zaostavštine nadležan je sud na čijem je području ostavilac imao prebivalište u trenutku smrti. Ostavinsku raspravu mogu inicirati i naslednici, pri čemu nije bitno ko će od naslednika to učiti jer sud na ročište poziva sve naslednike. Povodom raspravljanja zaostavštine jednog umrlog lica nije moguće voditi više ostavinskih postupaka. Što se penzije tiče, raspitajte se kod fonda za penziono osiguranje jer to zavisi od vrste penzije koju je umrli primao.

Postovani,

Zena koja tvrdi da sam otac njenog detata je to saznala mesec dana po rodjenju. Nije udata, niti sam ja, dakle dete je iz vanbracne zajednice. Ona je prvo smatrala da je neko drugi otac, koji je to i priznao po rodjenju deteta. Krisom od nje, uradio je dnk anonimni test i utvrdio da nije otac. Sada su njih dvoje na sudu i brisu njegovo ime iz maticne knjige. Zena kaze da joj je sudija nalozila da navede ime drugog oca, jer ce joj usuprotnom oduzeti dete. Da li sudija ima pravo na to? Kako da se ja zastitim, jer smatram da nisam otac tog deteta jer u to vreme nismo imali nikakve seksualne odnose. Ona preti da ce reci moje ime. Da li stvarno mora to da ucini?
Hvala unapred!
— anonimno

Poštovani,

Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji. Ako očinstvo nije utvrđeno priznanjem, može biti utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom. Ukoliko majka deteta navede Vas kao oca, sud će Vas pozvati da se o tome izjasnite. Možete priznati očinstvo ili odbiti da to učinite uz obrazloženje. Ako sud na osnovu iznetog činjeničnog stanja izrazi sumnju u to da ste Vi otac može naložiti medicinsko veštačenje.

Poštovani,

Imala sam problem u stanici policije Zemun sa jednom od službenica. Naime trebala sam da podnesem zahtev za novu l.k. ispred kancelarije gde se podnose zahtevi je bio popriličan red, a meni je bila potrebna informacija. Obratila sam se službenici (na kulturan način) koja je u tom momentu razgovarala sa koleginicom. Tog momenta sam napadnuta verbalno od strane obe službenice i na kraju sam doživela da mi zalupe vrata "ispred nosa". Odmah sam usmeno uložila žalbu načelniku odeljenja, ali ni tu nisam naišla na razumevanje. Posle toga sam izbačena iz policijske stanice (i još 4 puta istog dana).
Danas, nakon mesec dana mi stiže prijava za remećenje javnog reda i mira koju je podnela pomenuta službenica. Napominjema da ja u stanici nisam legitimisana, i da mi nije ni napomenuto za prijavu. Naime radim u gradskoj upravi i mogu imati ozbiljne posledice zbog ovoga, a jednostavno nisam ja ta koja je kriva, nego sam "oštećena strana". Zanima me šta mogu da uradim povodom toga, i koliko se na sudu vrednuje moja reč?

Izvinjavam se zbog opširnosti, ali sam pokušala da objasnim što bolje.

Unapred havala na odgovoru
Marija Vasić

Poštovana,

Prijavom je pokrenut prekršajni postupak. Kada se budete odazvali pozivu prakršajnog suda, prekršajni sudija će Vas najpre upoznati sa navodima iz prijave, zatim će Vam pružiti mogućnost da na te navode odgovorite. U odgovoru treba da iznesete činjenice dakle ono što se tog dana zapravo dogodilo kao i sve ono što mislite da ide vama u korist. Na kraju, sudija će proceniti da li ste učinili prekršaj ili ne.

... 27 ...
Pravne oblasti
Oznake