Saveti 238

Postovani,interesuje me kako zastititi dete od psihickog maltretiranja u ovom slucaju od strane komsiluka.Nekoliko porodica je prijavilo policiji ovo maltretiranje koje se svodi na zabranu deci da se igraju ispred zgrade, polivanjem vrelom vodom, mahanjem nozem uz pretnje i raznih uvreda koje su upucene deci,tacnije devojcicama uzrasta 7 do 10 godina koje nicim to nisu izazvale.S obzirom da zivimo u malom mestu gde se svi poznaju tako je policija koja je inace u prijateljskim odnosima sa doticnim optuzila nas roditelje i decu da smo krivi preteci socijalnim radnicima,tuzbama protiv nas ...Kao i to da deca nemaju modrice i mi nemamo nikakav snimak da to dokazemo... Kome se obratiti za pomoc u ovom slucaju koji za nas predstavlja veliki problem jer samo zelimo da nam deca odrastaju u normalnoj sredini i da se normalno razvijaju.Unapred zahvalni
— anonimno

Poštovani,

Pre svega morate imati na umu da deca ne smeju svojom igrom, vriskom, bukom ili na bilo koji drugi način uznemiravati druge stanare, pogotovo ne u "vreme odmora" čije trajanje obično iznosi par sati u toku popodneva i noćni period. Ukoliko Vaša deca odnosno Vi (jer Vi odgovarate za njihove postupke) ne poštujete kućni red i vreme odmora, drugi stanari imaju pravo da se obrate policiji. Međutim, ukoliko se služe nedozvoljenim sredstvima kao što je polivanje dece vrelom vodom i pretnja nožem, imate pravo da zaštitite integritet svoje dece.

Ono što možete učiniti je da zajedno sa porodicama koje su se već obraćale policiji sa zahtevom da reaguju povodom uznemiravanja dece, podnesete zajedničku krivičnu prijavu javnom tužiocu ili policiji koja se ne može o nju oglušiti već mora istu podneti javnom tužiocu koji će dalje po njoj postupati. Sve što u krivičnoj prijavi budete tvrdili morate i dokazati pri čemu Vam na raspolaganju stoje sva zakonom dozvoljena dokazna sredstva.

Deda i baba su umrli 1943.g. Imali su 3 sina i dve sestre. Ostavinska rasprava na kucu, okucnicu i 7-8 ha zemlje nikada nije odrzana izmedju naslednika niti je bilo ikakvog testamenta. Jedan od tih sinova je ostao na toj zemlji i tu je ziveo sa zenom i kcerkom, a ostali su trbuhom za kruhom otisli u okolne gradove.
U medjuvremenu su umrla dva brata /jedan od njih i onaj koji je ziveo na selu/ i jedna sestra, pa je taj jedini preziveli brat resio da pokrene ostavinsku raspravu, kako bi svi naslednici dobili svoj deo.
U nadleznom sudu su mu, posle duzeg cekanja saopstili i pokazali sudsko resenje da se sva zemlja od 1989. godine sudski vodi kao vlasnistvo kćerke tog sina koji je ostao da zivi na predmetnoj zemlji i kuci.
Da stvar bude jos gora, u tom resenju, cija je kopija kod nas, tu kucu, okucnicu i zemlju ta kcerka je nasledila od svoje majke, odnosno zene coveka koji je ostao da zivi na selu, na toj zemlji.
Dakle, naslednu zemlju i kucu je, posle smrti tog sina, nasledila njegova zena, IAKO nikada nije vodjena ostavinska rasprava niti je bilo testamenta.
U sudu nam je skrenuta paznja da ta kcerka - naslednica radi u, po rangu, Visem sudu, i da cemo tesko ista uraditi.
Postovani, sta da radimo?
Da li da podnesemo krivicnu prijavu ili jednostavno pokrenemo ostavinsku raspravu.
Napominjem da imamo jos uvek zive svedoke.
Pozdrav!
Momir Ivkovic

Poštovani,

Na osnovu rešenja suda čiju kopiju posedujete, izgleda da je vlasnik odnosno zakoniti držalac pomenute imovinske mase Vaša rođaka, ćerka brata koji je do smrti ostao na imanju. To morate proveriti u zemljišnim knjigama koje se vode u mestu na čijoj teritoriji se nepokretna imovina nalazi.

Ukoliko ne postoji mogućnost da pokrenete ostavinski postupak, da biste ostvarili svoje naslednopravne zahteve, potrebno je da pokrenete parnični postupak u kome morate najpre osporiti pravni osnov sadržan u samom rešenju.

Za konkretniji odgovor potrebno je izvršiti uvid u dato rešenje. Kompleksnost Vašeg problema uzrokovana je i starijom zakonskom regulativom koja više nije na snazi a važila je i bila od značaja u vreme smrti Vaših predaka. Zbog svega toga i velikog vremenskog perioda neaktivnosti potomaka podobnih da naslede, savetujemo Vam da posetite advokata koji će dublje analizirati sve potrebne aspetkte Vašeg problema.

Postovanje ,

posedujem srpski i crnogorski pasos , da li imam pravo i na ruski pasos? Jedan od roditelja mi je ruski drzavljanin , i ja sam rodjena tamo. Ako ne mozete da mi odgovorite na ovo pitanje , kome u Srbiji mogu da se obratim po ovom pitanjui. Hvala.
— anonimno

Poštovana,

Svaka država suvereno donosi pravna pravila o državljanstvu i iste primenjuje. To znači da samo domaća država može, na bazi svojih normi, dati svoje državljanstvo pojedincu ili mu ga oduzeti. Da li imate pravo na rusko državljanstvo i pasoš je pitanje koje se treba rešiti prema pravnom poretku Ruske Federacije. S obzirom na to da Vam je jedan od roditelja ruski državljanin, trebalo bi otići u konzulat Ruske Federacije i tamo se raspitati o uslovima koje njihovo pravo postavlja za sticanje državljanstva, gde možete dobiti i informacije o potrebnoj dokumentaciji i postupku.

Moj otac je mojoj macehi prepisao nepokretnu imovinu na ime poklona (l998 god). 2oo2 godine
ona je umrla. Posle njene smrti on prihvata pokretnu imovinu a na mog polubrata prenosi
nepokretnu. Otac je umro 2oo8 god. Da li ja imam
pravo na svoj nuzni deo?
Brat je imovinu prodao
— anonimno

Poštovana,

Nakon smrti Vaše maćehe, njena imovina je morala biti raspodeljena prema uputstvu sadržanom u testamentu koji je iza sebe ostavila, a u slučaju da njega nije bilo, moralo se pribeći takozvanom zakonskom nasleđivanju, po kome bi Vaš otac i polubrat nasledili po polovinu zaostavštine, pod pretpostavkom da maćeha osim Vašeg polubrata nije imala druge dece.

Nakon smrti Vašeg oca, ukoliko nema testamenta, opet dolazi do zakonskog nasleđivanja gde se kao naslednici koji nasleđuju po polovinu očeve zaostavštine pojavljujete Vi i Vaš polubrat.

Nužni deo na koji imate pravo je polovina dela koji bi Vam pripao primenom pravila zakonskog nasleđivanja a to je u konkretnom slučaju četvrtina celokupne očeve zaostavštine. Potrebno je utvrditi vrednost očeve zaostavštine na osnovu koje se izračunava nasledni deo, pa ukoliko niste nasledili četvrtinu, smatra se da je Vaše pravo na nužni nasledni deo povređeno.

S obzirom na to da je Vaš otac nakon smrti Vaše maćehe preneo nepokretnu imovinu na Vašeg polubrata, taj čin raspolaganja smatra se poklonom pa je potrebno da znate da pokloni koji su učinjeni zakonskim naslednicima ulaze u zaostavštinu ostavioca (Vašeg oca).

Poslednja stvar koju morate znati je da nužni nasledi deo možete zahtevati u parničnom postupku podizanjem tužbe i to u roku od tri godine od trenutka smrti poklonodavca (Vašeg oca).

Postovani! Razvela sam se pre tri godine,imam dvoje dece koji su kod oca na starateljstvu,od razvoda dajem 4000 alimentaciju,imam dete iz prvog braka koji zivi samnom u domacinstvu,skoluje se,imam mala primanja koja iznose 12000.bivsi suprug trazi povecanje alimentacije,sa obzirom da sam samohrana majka koliko posto od plate moze da se dodeli da placam, i ako su deca ceo mesec bila kod mene, da li sam duzna da dam alimentaciju za taj mesec?
— anonimno

Poštovana,

Visinu alimentacije kao i promenu njene visine, utvrđuje sud uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti slučaja. Alimentacija načelno ne može biti manja od 15% i veća od 50% redovnih mesečnih primanja. O ovoj temi smo već pisali, pa pogledajte ispod u rubrici povezani saveti.

Ukoliko odlukom suda nije drugačije određeno, alimentaciju ste dužni da plaćate svakog meseca bez obzira na to kod koga se i koliko dugo deca nalaze.

U braku imam dvoje dece ronjeni 1985 i 1988 godine.U toku braka sam od drzavne firme dobio na koriscenje stan 1986 god. a jednokratno ga otkupio 1992 god.
Supruga je radila do 1997 god. kada ju se gasi firma. Razvedeni smo od 2007 god. Ja sam uvek imao 5 puta vecu platu od nje.
Stan sam platio novcem moga pokojnog oca( o ovome sam pribavio pismenu izjavu moje majke).Sudu sam dao i prihode koje sam imao
u firmi a bivsa supruga nema te podatke jer ne postoji firma. Bivsa supruga trazi idealnu ½ stana , a ja sam spreman da priznam 1/5 stana i da ga otkupim od nje.
Jos uvek zivimo u tom stanu sve se vodi na mene a ona uziva i nista ne placa (struja,komunalije i td). Moze li dobiti na sudu polovinu stana i dali ja mogu traziti naplatu polovine troskova komunalija koje imam posle razvoda braka.
— anonimno

Poštovani,

Deoba zajedničke imovine se može izvršiti za vreme trajanja braka ili posle njegovog prestanka i to sporazumno ili sudskim putem. Zakonska (oboriva) pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Međutim, svaki surpužnik ima pravo da dokazuje da je njegov udeo veći. Veličina udela zavisiće ne samo od ostvarenih prihoda u vidu zarade već i od vođenja domaćinstva, staranja o deci i imovini i svih drugih okolnosti koje su od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. O svemu tome odlučuje sud.

S obzirom na to da ste stan stekli u vreme trajana bračne zajednice i da nakon razvoda nije odlučeno o deobi zajedničke imovine, do momenta deobe titulari prava svojine na stanu ste i Vi i Vaša bivša supruga. S obzirom da u predmetnom stanu trenutno oboje živite, troškove komunalija bi trebalo zajedno da snosite.

... 34
Pravne oblasti
Oznake