Saveti 247
Desila mi se saobracajna nezgoda na auto putu Nis/Beograd, kada je izleteo pas na autoput i udaio u auto pri cemu mi je naneo materijalnu stetu na vozili.Vozio sam dozvoljem brzinom i nikako nisam uspeo da izbegnem nesrecu.Policija je sacinila zapisnik a ja cuvam racune popravke vozila. Ko se smatra odgovornim u ovoj situaciji, posto dobijam oprecne informacije. Putevi Srbije,Srbijaautoput ili mozda grad na cijoj teritoriji je doslo do nesrece?

Hvala unapred
Ivan

Poštovani,

Da bi neko javno preduzeće u pomenutom slučaju moglo da snosi odgovornost neophodno je:

  1.  da je zaduženo za održavanje autoputa,
  2.  da je bilo dužno da postavi zaštitnu ogradu duž autoputa kako životinje po njemu ne bi ordinirale,
  3.  da je načinilo propust u svom radu,
  4.  da postoji uzročno-poslednična veza između tog propusta i nastanka štete.

U Vašem slučaju saobraćajna nezgoda je izazvana višom silom, pa Vi kao vlasnik snosite rizik ostećenja ili propasti automobila, osim ukoliko ste od takve vrste nesrećnog slučaja osigurani kod nekog osiguravajućeg društva.

pozdrav,

zanima me, da li postoji mogućnost da budem utužen za neplaćenu kartu/e gsp-u Beograd (uhvatili me kontrolori, jel), ako je moje prebivalište u Subotici.


unapred hvala.

svaka čast na ideji!
Aca

Poštovani,

Kontrolori GSP-a su Vam uručili opomenu da u određenom roku platite doplatnu kartu jer ste odbili da je platite na licu mesta.

Ukoliko doplatnu kartu ne platite u navedenom roku, GSP će (ako reši da naplati potraživanje) dostaviti nadležnom sudu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave koji će sud svojim rešenjem odobriti. Na kućnu adresu će vam stici rešenje Suda i u njemu rok od osam dana da platite osnovni dug (visina doplatne karte), kamatu koja se do tog momenta nagomilala i sudske troškove.

Vaše prebivalište je u ovom slučaju irelevantno.

Hvala što ste postavili pitanje.

Postovani,
Nakon smrti mog oca majka, ja i brat nismo mogli da se dogovorimo kako fizicki da podelimo kucu. Na ostavinskoj raspravi kuca koju su moji roditelji stekli je podeljena bratu i meni po 1/6, a majci 4/6. Brat je ziveo sa majkom na spratu i ona mu je dozvolila do dovrsi prizemlje (postavio je plocice i parket) i tu je zivei sam. Ja sam udata i zivim sa mladjim sinom, muzem i njegovim roditeljima u svekrovom stanu. Brat je umro pre 2,5 godina i nakon toga nije koliko ja znam bilo ostavinske rasprave. Majka kaze da ce dati njegovoj vambracnoj cerki (koju je priznao) pola kuce, pola mojim sinovima (imam ih dva). Navodno nista nije preduzimala da to ostvari. Rekla mi je da ce ili to da se resi posle njene smrti ili da ce kucu da prepise ko je bude bolje cuvao "makar i par meseci pre smrti". Komsinica nakon bratovljeve smrti svakodnevno dolazi kod moje majke. Ona je bila bratovljeva ljubavnica, sto sam ja saznala tek pred njegovu smrt. Inace zivi u susednom dvoristu u istoj kuci sa bivsim suprugom (sa kojim ima svoju decu, dok sa mojim bratom nema). Nakon smrti moga brata predstavlja se kao njegova nevencana zena (iako nije zivela pod istim krovom sa njim niti delila trpezu, postelju jeste po pricanju komsija). Moje pitanje je sta ja i moja deca mozemo da nasledimo nakon mamine smrti. Ako bi ja sklopila sa njom ugovor o dozivotnom izdrzavanju sta bih mogla da dobijem. Ako je ona taj ugovor sklopila sa komsinicom da li ja dobijam neki deo kuce. Samo da napomenem da sam ja predlozila majci nakon bratovljeve smrti da se moj stariji sin koji zivi kao podstanar useli u jedan od ta dva stana da ne bi bila sama u kuci i da je ona to odbila navodno ne moze da da jednom unuku stan, jer bi unuka mogla da je tuzi. Izvinjavam se na opsirnom pismu u stilu Almodovarovog filma. Ja bih htela da cuvam majku pod uslovom da se to pravno precizira. Znam da moram sa njom otvoreno da razgovaram, ali me posavetujte koje su opcije.
— anonimno

Poštovana,

Vaša majka može raspolagati samo sa svojim dvotrećinskim udelom na kući.

Za života, ona može preneti svoj vlasnički udeo kome hoće, s tim da Vi imate zakonsko pravo preče kupovine, što znači da ukoliko reši da proda svoj udeo, mora prvo Vas ponutidi pa tek pošto Vi ponudu odbijete može pod istim uslovima prodati trećem licu.

U slučaju smrti moguće su dve situacije. Ukoliko postoji testament njena imovina će biti raspodeljena prema uputstvu sadržanom u samom testamentu. Ukoliko testamenta nema, primeniće se zakonsko nasleđivanje, gde ćete Vi i ćerka Vaseg pokojnog brata naslediti po polovinu celokupne zaostavštine.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je za Vas dobra ideja. O njemu smo već pisali u ranijim odgovorima pa pogledajte u rubrici povezani saveti. Još jednom da naglasimo, imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu i ne predstavlja imovinu koja se nasleđuje.

Postovanje,

Moj prijatelj je otisao u Dom zdravlja kod oftamologa. Umesto rutinskog pregleda vida i izvestaja dobio je papir sa adresom privatne odrinacije istog doktora i preporukom da je bolje da se tamo uradi pregled. Navodno instrumenti u Domu zdravlja nisu najbolji.

Posto bih trebao da odem na pregled, sta bih mogao da preduzmem u toj situaciji i sprecio da drugi pacijenti budu uskraceni lekarske pomoci?

Hvala
— anonimno

Poštovani,

Vaše pitanje se dotiče profesionalne lekarske etike, jer ukoliko je oprema u Domu zdravlja zaista bila neadekvatna, može se reći da je lekar postupio isrpavno jer je delovao u najboljem interesu vašeg zdravlja.

Međutim, ukoliko sumnjate u njegove humane intencije i mislite da se vodi ličnim interesom s obzirom da je predložio svoju privatnu ordinaciju, možete:

  1. insistirati na pregledu ili drugom medicinskom tretmanu u Domu zdravlja jer na to imate pravo a lekar obavezu da Vaše pravo poštuje i dužnost da pregled obavi u Domu zdravlja.
  2. prijaviti takvog lekara načelniku odeljenja, direktoru Doma zdravlja / bolnice i lekarskoj komori.
Kako se postiže status "domaćeg državljana zaposlenog u inostranstvu" iz člana 6, stav 1, tačka 6 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje? I kako se to dokazuje pred domaćim institucijama i koji propis to detaljnije definiše?
— anonimno

Poštovani,

Obveznik doprinosa koji je domaći državljanin a zaposlen je u inostranstvu (saglasno članu zakona koji ste pomenuli), dužan je da sam obračuna i plati doprinose po stopama iz člana 44 stav 1 istog zakona.

Reč je dakle o samooporezivanju, tako da Vam nikakvo dokazivanje pred nadležnim institucijama nije potrebno. Ukoliko ne poštujete gore navedenu obavezu, Poreska uprava može pokrenuti postupak kontrole i utvrđivanja poreskog činjeničnog stanja nakon čega će doneti rešenje u kome će utvrditi visinu poreza.

Za dodatne informacije savetujemo Vam da se obratite jedinici Poreske uprave u mestu Vašeg prebivališta.

Zakljucio sam ugovor, gde sam kao garanciju da ce duznik ispuniti svoju obavezu dobio blanko menicu, da li mi je bolje da se naplatim na osnovu menice ili je sigurnije da pokrenem tuzbu za isplatu duga na osnovu neispunjenja ugovornih obaveza. Hvala
— anonimno

Poštovani,

Bolje je da svoje potraživanje naplatite preko menice, ukoliko je ona akceptirana i naplativa. Podnošenjem tužbe sudu, morate računati na period trajanja procesa, koji po našem mišljenju neće biti manji od godinu dana, osim ukoliko ne dođe do priznanja. U sudskom postupku biste verovatno uspeli da naplatite i kamatu ukoliko za nju ima osnova.

... 40
Pravne oblasti
Oznake